Ljubinka Šiba Fimić
Rođena sam 7. maja 1944. u Novom Selu, kod Vrnjačke Banje. Da sam birala mesto rođenja, možda to i ne bi bilo baš na ovim prostorima. No eto, tu sam, i moja potreba da se predstavim svojim slikama na svoj način. Slikarstvo je posebna magija čudotvornog spoja, duha svetlosti i boja. Čovek je najopasnija i najlepša enigma prirode.
Bilo bi lepše i bolje da opstaje u većem obimu u ovoj drugoj formi. Ako Želiš da ti život bude lepši, i manje dosadan, čitaj, piši, slikaj, istražuj, bavi se bogatim mislima, lepim rečima i radom. Jedino tako smanjićeš obim zla na prostranstvu zemlje.
Prva Izložba 1987. a do 2007. ukupno 38 samostalnih izložbi u Jugoslaviji, Srbiji, Poljskoj, Rusiji, Nemačkoj i na Kipru.
drugi o meni...
Lirsko traganje rafinirane emocije daju slici čaroliju i imaginaciju. Šiba se ne pridržava pravila, oblik razgrađuje i susitnjava, slično ledu koji puca, a zatim elemente uklapa jedne u druge gradeći slagalicu. Na taj način nastaje neobična optika i postižu se nove dimenzije.
Stil je ličan, upečatljiv i prepoznatljiv, a neznatna nostalgična nota uvek po meri ljudske duše. Dramska napetost je istaknuta u belinama. Prisustvo anđela ili čoveka oplemenjeno je toplom zlatnom bojom koja isijava i oko glave stvara krug u sfumatu. Široko otvorene oči likova su projekcija svesti i ogledalo duše.
Suština i smisao Šibine ličnosti je umetnost, specifičan doživljaj i opsena daljine.
U Šibinom slikarstvu, pre svega u njenim kristalima, svako treba da pronađe svoju sliku. Izuzetak su oni retki, koje je slika sama odabrala ulazeći usvet njenih priča, mi u stvari tražimo i težimo svojoj priči, svom snu, svojoj misli. Zato, svako ko pronađe tajni ključ od tih nedodirnih vrata moći će odgonetati tajnu iza ogledala. U tome i jeste snaga slikareva da svima pruža šansu, da svak ima proliku za vlastitu priču. Da nije sve u razloženom i izdeljenom, pa ponovo sklopljeno dokazuje slikarka bežeći i u avanturu njrnih realističnih, ali konkretnih pejzaža i likova. Osnova njenog interesa u osi slike jesu likovi, ali na nov, samo njoj svojstven način.
Šiba je po duši lirik, zato svoje ličnosti nadahnjuje zrelom mišlju kada u svojim literarnim zapisima u pesmama pretače reči u slike i slike uliva u pesme.
Slike Ljubinke Šibe Fimić su kao medaljoni njene duše i svaka od njih, bez obzira da li prikazuje likove ili ljudsko telo u pokretu, spokojni izraz svetaca, neobične kristale ili snažne atove čvrstih tela i bogatih griva, odzvanja njenim intimnim lirizmom i intelektualnom pronicljivošću u lepotu, tananost i tajanstvenost sveta. Svi smo sazdani od energije, smatra autorka, a čovek je hodajući kristal. U kristalima ima puno svetlosti koja, kada se prelomi i utemelji u jednom čoveku, uz bogato darivanje svetlosti od Sunca i prirode, omogućava nam stvaranje slike.
Hodam vremenom- zađoh u nepoznato, govori Šiba i o tome slika sa puno suptilne energije i duhovnog tkanja. Zavisno od tematske osnove, njena slikarska kičica vođena je čas žestokim gestom, čas pažljivim slaganjem poteza zadatim u granicama oblika ili kompozicionih međuprostora.
Svetlost
Svetlost je dodirnula
nepregledu pukotinu duše.
Slabost je deo savršenstva
kada se preobrazi u stvarnost.
Nemir se izražava bežanjem,
jednostavno, od suštine malih
i velikih ostvarenja
ako odrastu dosadom.
U hodu slutnja zaluta,
opažamo je sa nevidljive strane.
Trajanje onemoća,
izgubi se u sopstvenosti.
Leptiri poznaju omamu i igru cvetova,
od nas su se izdvojili tajnom.
Zemlja je izazov snage,
sva njena bića zaćute u njenom pepelu.
Voda se izjasnila isparenjima,
govori vlažnim krugovima,
kiša, nevreme, ćutanje.
Biće nezarobljeno samo dušom,
rađanjem dobija najtopliji
izvor svetlosti.
Tom spoznajom se izdvaja potreba,
da se obnavljamo, igrom, dodirom,
htenjem, bežanjem, nestajanjem.
Svetlost - čovek - svetlost
Preduboka vizija!